Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Стана је подјарила огањ, па се врну ка кревету и сједе на ковчег. Дуго и дуго, прекрштенијех руку, гледала је лијепа дјевојка у блиједо лице Јанково. Огањ гораше неједнако.
Дјевојка не мицаше се, колико ни камени кип. Сјеђаше оборене главе и прекрштенијех руку. Она двојица лежаху наузнак, један до другога и покривени струкама.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ногама тући и у сву вриску дријети се, док ево ти изађе из гроба један чоек | средовијечан, но громорадна стаса, онако прекрштенијех рука и нога као што су га кад је умръо у гроб вргли.