Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с' чине до толико друга, До толико успомена свети, С кима дане прелепо пробави, Па и сада мора да остави.
“ Тако збори, побра с пута свраћа, Па са њим се странпутице лаћа. Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба!
УСПОМЕНЕ СТАРОГ ЈУНАКА Прелепо стоје све ми њиве, У воћњацима лепе шљиве, На брду онде пасе стадо, — Де не би на њ'га гледô радо?
60. Туге моје прошла је грдоба, Санак слатки њу је излечио: Прамалеће, то је прелепо доба, Пита ди сам њу ја оставио?
26. Он би код ње позадуго, Али не знам што збораше, Но што море бити друго, Нег прелепо да бијаше, Јер предвече ја га виде, Да под руку с момом иде. 27.
Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба; Гора носи за коње травице, За коњике коњи брашненице. „Моје сунце ено сјаје онде,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” За човека Она је што и завичај за одсељено јато. А шта нас то прелепо у природи чека? Магла, и киша, и, изнад свега, блато!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с’ чине до толико друга, До толико успомена свети’, С киме дане прелепо пробави, Па их сада мора да остави. Тешко му се, тешко раставити; Али шта ће, када мора бити!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На овој принцези све је било лепо, прелепо, префињено, а нарочито њене сањалачке очи. Кад седох да пишем о Аристарху, те очи ме инспирисаше да својој причи дадем