Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
уморне тек што склопи очи, Таки, к’о у колу опсеноме, Окол’ мене с играјушче точи Најмилије срцу што је моме; Тад прелесно с’ окол’ мене вију Лица будном што су невидима, Тад ја грлим оне млечну шију Што на ум ме будног не узима; Тада