Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô дивљи, разуздан коњиц, мрсећи срдито гриву, Он пуста прелета пола, ливаду, поље и њиву И мутне растури вале у хучном полету своме, Што стење ваљају с гора и храшће столетно ломе.