Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ВЕСТ Преко љубичастог поља, у касну јесен, брзо и шумно, прелете јато врабаца из букве у храст. ВИДИК У СЛУТЊИ Да ли је видљиво маска невидљивог, познато магла око непознатог -
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Господе!... Ти му буди пријатељ!... Ти му буди разговор!... И погледа на небо. Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси... Она прошапута: — За грм, друже!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он прелете преко њихових модро-тамних лица, осети како га поплави неки хладан талас и помисли, да је и он сам исто тако сад овде
Црњански, Милош - Сеобе 2
Извинио се, мрмљајући, да је стар, да га боле ноге и понудио је госта троношцем као да дочекује свог чизмара. Гарсули прелете погледом ту одају и тесни алков где је била постеља, а прелете, кроз прозор, погледом, и утврђења, и утрину, која се
Гарсули прелете погледом ту одају и тесни алков где је била постеља, а прелете, кроз прозор, погледом, и утврђења, и утрину, која се надалеко видела.
За тренутак, Гарсули прелете погледом и слику иза својих леђа, као да се прашта, и виде, у позадини утврђења, форове, топове, торњеве Темишвара,
Три балвана, кроз које је видео дубоку воду. Није имао више времена да мисли. Она прелете преко тога силно, беспрекорно.
Кобила, стигавши у једном лудом трку, пред баријеру, прелете, у једном високом дивном скоку. Све је пљескало. Пре него што је могао ма шта да помисли, осети како животиња јурну,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Кола се као пијана занесу лево-десно, покушају да избегну бедем летњиковца и, најзад, прелете узан појас поплочан каменом, слете у рибњак, да би се заувек зауставила.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Око подне ето преко пута Прелете му лагана кошута. Он је гледа: од такова брава Слабачка је за јунака слава; Што не море да зубом науди, Зашто на
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Одједном страховит крик, пењући се и спуштајући, звук сирене, прелете преко језера. Има доста времена да су потмуло у ушима сви елементи из којих је састављен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Из даљине се зачу дрхтав глас: — Благословен Бог наш всегда ниње и присно... Једна звезда прелете преко мрачног неба, остављајући за собом траг, па се и он истопи, а околне звезде као да синуше јаче.
Сунце зађе за облачак и кратка сенка прелете преко разбојишта. Онда се залепи за супротан брег искривљена, раскречена, као ужаснута прилика, и замаче некуд иза
Било је хладно. Неиспавани и прозебли, мокрих ногу, стајали смо најежени, чекајући наредбу за покрет. Звезда једна прелете преко неба, па се изгуби у мрачном понору. — Сад је неко умро — рећи ће један од војника. — Камо да је само један...
— Чула сам — поче моја мајка — да си ишла... Млада девојка као да се прену. Преко њеног лица прелете сенка, оно се скупи а душу као да поклопи тежак оклоп.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави: — Баш ми је много тешко било што сте ме
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НАША ПЕСМА Кад облаци сумње нечујно прелете Твојим умним челом, или уздах пирне Са усана ледних — сенка тамне сете Овлада у мени и душу ми дирне.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица познаде попа. — Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти
Ђурица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. — Откуд ти то знаш ?
Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. — Ђуро!... Гле мога Ђуре!... Станка!... — Добро јутро, нано!
— Шта ти је данас, јеси ли полудео!... О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило.
Ђурица познаде глас Вујове жене. — Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима... Он се стресе и пожури уз брдо...
— Ево ти куће... Исправи се на ноге, не брукај се! Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње... Трже се, као да га муња ошину.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
вредности која врло мало места оставља безазленој игри обликом и значењем (где се много шта своди на чисте језичке прелете и прикривена укидања различитих табуа), у нашем језичкопоетскоме наслеђу постоји више малих облика – као што су
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
твоје надмоћи остах пуст и сам, Што сних заборавих, па ме проже плам, Док на крају твог имена букти баршун Птице што прелете свет уназад варав До мириса руже у камену. Бар шум Насликане гране да помери нарав Биља!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Лезите! — викну командир. Прућио сам се по земљи. Он само чучну. Страховита експлозија запара земљу, и камење прелете преко наших глава. Дах ми је стао. Дрхтим, па ми дође да му кажем: не могу више да глумим храброг човека.
Ћутали су. Командир прелете очима преко свију. — Јесу ли сви ту? — Сви су! Командир је размишљао кратко време. Чуо се само шум са таванице од
Командир заћута. Онда се накашља. Лице његово као да се згрчи, а очи блеснуше. Прелете погледом преко војника и проговори одлучним гласом: — Другови, у име Бога!
Причање Драгишино прекиде телефониста, који предаде Луки једну депешу, примљену телефоном. Лука прелете очима преко хартије, па се обрати мени: — Честитам...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Лака језа прелете му преко целога тела. „И тај лук ми је познат, њега су измериле краљеве путовође и нашле да има дужину од 5000
Има их које у свакој секунди прелете по пет стотина километара, па ипак нам та кретања не мењају слику звезданог неба. Толико је огромна васиона!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Јесте ли, господо, сви ту? — прелете очима преко нас. — Дакле, историјска одлука је донесена... Наш правац даљег одс...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мајко мајчице, окрену се Варалици свет око главе. »Ово ти је, будало, крај!« помисли али га сенка орла прелете. Једва корак даље од стене стрмоглави се орлушина и рече људским гласом: — Не грчи се, дужник сам ти!