Матавуљ, Симо - УСКОК
Ми теби хљеба и вина, а ти нама добра и мира! — Дај, боже! Амин, боже! — повикаше домаћи, крстећи се. Кнез прели унакрст бадњак, па сркну и даде чашу госту. Овај се сјети шта треба учинити, окуси, поклони се и предаде чашу приставу.
Милићевић, Вук - Беспуће
ГЛАВА СЕДМА Облаци замрачише небо и застрше планине; просуше се јесенске кише, и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ено, ено га непријатељски ров! — узвикну командир гледајући дурбином. Пуцњава као да растера маглу. Сунце прели зрацима реку и на супротној обали се појавише свежи ровови. Видели су се сада отворено.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
1912. ПОБЕДИ Видех твоја кола од крвавог злата, засута ружама и женама голим. У мору модрих телеса прели ме плачем старим робова, сатрапа, императора и богова онај урлик диван: „Тхалатта, Тхалатта“.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Затим се окрете Љубиши: — Сутра дођи с кметом, да примиш сто дуката. Некакво зелено, необично бледило прели се преко Љубишина лица, заигра му усна, па онда га обли руменило, и он тупо, несвесно климну главом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Ја) 41 — Највише зла чини, нико га не кара? (Језик) 42 — На челу ти сједи кад радиш? (Зној) 43 — Они прели, они ткали; они ваздан, јадни, голи? (Прсти на руци) 44 — Пролеће јато голубова златнијех кљунова, дрвених репова?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О зар је ноћ ова била она кап Што препуни чашу и већ прели руб. Нико нас сад неће преварити више У овом свету где се већ све зна: Ни љубав која на ружу мирише Ни предео маглен
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Од Аћима не сме. Устаде и заклони му светлост. Аћимову главу прели сенка боје младе брестове коре. — Зар ти не желиш да видиш унука на самрти? Умреће ти и снаја.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ти, који разговараш са рибама, реци ми где је моја жена? — старчева туга као ледена вода прели дечака, али се, ипак, осмехну и рече чувару нека не брине: жена ће се вратити...
Ту, под тим орахом, одмарали су се још његови прадедови. Требало је да и унуци под њим седе. Старац уздахну. Прели га туга као ледена вода. »Ко ће седети кад ја умрем?« мислио је. Нема деце на салашу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Здраво, соколи наши!“ Што се самога Јаћима тиче, констатујемо овде: да се, тога момента, по његовом лицу као прели; нека врста нарочитога задовољства, нешто као поздравни осмех или појава једног устрепталог расположења, али јако
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Наједном се тргох. К'о да неко иде? Мис'о моју прели крв ми узрујана. Ја бежати почех. Да л' ме когод виде? И синоћ сам био поред твога стана.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Коју је држала Рука малаксала, И гледале очи, Заносном немоћи, На самртном часу, На своме угасу — Очи магла прели, Борба груди смори, Патник се исцели — А свећа још гори...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Над нама широко плаветнило неба озарено бесконачним сунчевим зрацима. Ружичаста светлост прели се наскоро и преко нас. Долина је била још покривена измаглицом и тешком прашином. Још четврт часа само...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Кршни и млади и ведри и смели У час, кад пехар отрова се прели, У блеску, Треску, Звеци, Сеци Са звизгом, смело Венчаше чело врело Ловором узабраним По литицама; По косама
Зар ниси горда као бесцен урна У којој лежи прах мртвих царева? А ти си тужна. Стид ти образ прели. Разумем. Ова ноћ светла и бурна Тражи у нама блесак палих днева. Умрлог Бога ми би васкрс хтели. Поноћ је.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У господин Томи се борба одједаред обрну за 180 степени. Љубав према сину, према сину који се зове Бранко Каленић, прели нагло сву душу старчеву. Он се испуни стидом. Али син се испунио новом свешћу, хладном рачуницом живота и стварности.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
је више у мени, Ил ме у Њему снађе небески бродолом, Зар у последњем часу, кад бесмо сатрвени, Талас нас Њега прели ко блажен дах за дом: Из очајања осмех превезе Нас у тугу, Од чела до паса, и преко груди, превучем Линију Ону дугу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једино у лудим сновима излазе човечуљци из зидова, клањају се и кажу: — Звао си ме? Радана низ леђа као да неко прели леденом водом. — Како сам те могао звати, кад не знам ко си?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И у час кад си на мом срцу била, Чудесна свјетлост сва небеса прели — Бијела ватра по грању се просу, И кô да небо раздроби планету, Сав Мостар драгим камењем се осу.