Употреба речи прелива у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд... Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен.

Африка

Сок разбијенога кокоса, док се прелива из воћке у чашу од калбаса, изгледа чаробно свеж; у устима, сасвим врућ, отужан зато, и с далеким укусом који сећа на

футу био би посластица и за најгурманскији сто; али је све, почевши од овог црначког пива, па до кокоши, пиринча, прелива, и оних кус–куса што ће јести наши црнци, тако страшно љуто да ме ниједан чај не може да поврати. Н.

село не може замислити без колибе која је за пролазнике, и отуда се становништво једне колоније због најмањег разлога прелива у другу колонију.

Црњански, Милош - Сеобе 2

За грофа Бестушева то је била она кап жучи која прелива чашу, која се пунила одавна. Оберхофмајстер императрице Елисавете, после тога, није више имао, у Бечу, шта да тражи.

Тек што је то изустио, виде како се Кајзерлинг трже и како му се очи шире, а образе му, као неки талас, прелива руменило. Гроф му подвикну да он капетана за мишљење није питао, коме има шта да наређује.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- опет сам видео како у мени расте мамин лик, како јој се преко зеница, па преко читавог лица прелива страх, док ја и друг директор стојимо један насупрот другом, а мамина хаљина почиње да се тресе као да је маларичар.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Песма се претвара у звучну разгледницу, без сенке неизрецивог без прелива. У риму се слива, на њу се пребацује велики део смисла и садржаја.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

и у целој српској књижевности нема песника који је у толико потпуној мери био романтичар, сав у осећању које кипи и прелива се, и у машти која нема препона.

Онај мутан и тежак болнички песимизам прелива се у вишу филозофску резигнацију и у дискретну меланхолију. Место декадентских бравада и хистеричких грчева, дошла су

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Кроз грање пробија месец те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' тек она светла бива што с облака падне сива па је сунчев плам целива, да се засја и прелива на дивоту света жива. Тако су и просци Твоји: — ко да бира ко да броји?

У сунцу славе шар ти се крила дивно прелива, а ти почива на цветној ружи душанске силе сисајућ из ње занос и свест. Славан то беше српски лепирак и српског врта

глумови кô према сунцу ситне звездице; васељена је само кутија, да собом чува драги камен тај у седам боја што се прелива и свака боја једну каже страст: тај глум се зове: тајна вечера, јунак је бог у лицу човека, гледачи су му цели бели

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Сунце нам је иза леђа и својим још косим зрацима сенчи равницу, која се прелива од јесењих боја... — Пази, пази! — Викну Александар. — Видите онај забран... е, испред њега је пут... Крећу се...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сâм осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством,

Прогнаше деца чопор говеда на пашњак... Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју ...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

26. Иде мома од овце, Ведро носи на главу. Ведро гу се прелива, Моми косе прелива. Турци косе секоше, С косе коњи шибаше. Ој убава, убава! 27.

26. Иде мома од овце, Ведро носи на главу. Ведро гу се прелива, Моми косе прелива. Турци косе секоше, С косе коњи шибаше. Ој убава, убава! 27.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска... Гора, као босиљак!...

Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице,

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Илић петља и не може да састави крај с крајем, а теби се, газда-Јевреме, помало и прелива; њему плаћање најахује на плаћање, теби примање најахује на примање. ЈЕВРЕМ (буни се): Није баш тако...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ДУЊА Ко светиљка која тиња и куња, мутним се сјајем прелива дуња; тај сјај: све месечине у њ се слише, сјај, ал и мирис, јоште више, који нас, увек изнова, сећа да негде —

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

у растанка часе Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива, Знам када ће сузе око да ти квасе, Знам кад ти се душа милоштом прелива, А кад у њој носиш сву топлину Југа...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и блешти.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Вода се морем свуд око нас пљуска, Прелива сумњом и простире свуда. Нас носи судбе мала, трошна љуска. ОДБЛЕСЦИ У Дунаву се стари град огледа: Опале куле,

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Тамо где се сунце заклало на планини, диже се неколико великих љубичастих клобука. Модрина прелива снег. Црни се каса и стоји усправно, врâне се мртваци у сукненој одећи, разбацани по снегу око касе пред општином,

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Затим, уместо ње виде звезду, па Сребрну ружу, поново Рибљу Главу, и схвати: то се она из једног у други облик прелива, и уздахну: — Зар баш не може другачије? — Не може! — Нека ти буде!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Прокламован владар, нечујно, у мени Противника има, ма да га се плаших; И чашу што се прелива и пени Дижем у славу традиција наших, И лепих жена!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

добра и уважења достојна страна у мојим очима била је та што су неуморно продуцирали оне плавичасте облаке опалских прелива који су њихали под плафоном слутњу замагљених даљина.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

XXИИИ Пролеће је; светло, весело, живо пролеће... Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном слетлошћу сунчевом.

Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље... Сунце греје топло и

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

По мртвом дану месечина бела И ход тишине прелива се у тон Тајанствености, у разума сутон, Свет илузија до самог опела. И гледам.

Ћипико, Иво - Приповетке

Лице им је као зачађивало, боје од гњиле маслине; низа њ цеди се зној, измешан с новим уљем, и по образу се прелива. И оно двоје придошлица ознојише се. — Еј ти, хоћеш ракије? — упита Загорку старешина. Жена се придигне.

А вино је јако, јевтино, а кад се проспе, прелива се у сунцу, земља њиме мирише и жељно га у се упија. Марко навикао да своју цуру милује, обгрли је, диже се, повуче је

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

реченицу с покретним члановима и појачаном улогом језичке прозодије, што је омогућило изражавање једва ухватљивих прелива у слици и значењу, у наговештају и слутњи, који прелазе границе појмљивог искуства.

речи са народних усана, за живом речи која се не издваја из контекста конкретне говорне употребе, која се често прелива у богатим дијалекатским, али исто тако и фразеолошким, каткада предајним и митским бојама – неопходна су неколика

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

САВКА: Несташан, много несташан! ЖИВКА (за време обе сцене она мери и кроји): Не може да се стигне, бога ми! Не прелива нам се, забога, већ једва везујемо крај с крајем. САВКА: А лепа плата. ЖИВКА: Па и није.

НИНКОВИЋ (посматра је зналачки): Гріѕ нале, бело грао, које прелива у плавило ведрога неба, креп-де-шин, са нешто мало ружичастога, можда само оперважени рукав и ревер, или можда џепови

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

33 Прва реченица у Газда-Младену још мање се прелива у текст који за њом следи, још мање се за њега везује, него се, напротив, сама за се односи на целину радње, сама

Али у лику Магдиноме има и прелива ироније, додуше благе. Што је најзанимљивије, и једно и друго - и топло приказивање у интимноме тренутку и иронију -

У њему је опис, очигледно, састављен све од самих истанчаних опажаја, па и од опажајних прелаза и прелива: осећати дах човеков на себи, видети место њега сенку његову поред себе, и то у предвечерје и у полутами, а исто тако

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

РУЖИЧИЋ: Сестро Мелеагрова, богом преобрашчена в ћурку! Небесна хармонија из Ружичићеви усти прелива се. САРА (Феми на уво): Мало света има наша фрајлица. ФЕМА: Не могу да говорим од једа.

Краков, Станислав - КРИЛА

Звижди челик и комађе гвожђа. Тупи удари и јаук. Ура—а—а. — Гласови су побеснели. Талас избија, и прелива се преко косе. Светлуцају шлемови и врхови дугих бајонета. Блистају се и други кратки а широки.

Петровић, Растко - АФРИКА

Сок разбијенога кокоса, док се прелива из воћке у чашу од калбаса, изгледа чаробно свеж; у устима, сасвим врућ, отужан зато, и с далеким укусом који сећа на

футу био би посластица и за најгурманскији сто; али је све, почевши од овог црначког пива, па до кокоши, пиринча, прелива, и оних кус–куса што ће јести наши црнци, тако страшно љуто да ме ниједан чај не може да поврати. Н.

село не може замислити без колибе која је за пролазнике, и отуда се становништво једне колоније због најмањег разлога прелива у другу колонију.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Један тренутак — па се све обли у бјеличастој свјетлости! Све трепти, прелива се. Само, тамо далеко испод планина у присојима, трепери магличасто, тиморно плаветнило.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Гледаш како грана за граном се суши И прелива јесен изнад морских вала Уморнога сунца хиљадама шара И мре тисућ боја шумом четинара.

Усијан се песак бели и прелива, Задрев у небеса ред планина спава, На црвеном жалу слет ждралова снива, Рој мушица дршће изнад речних става.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

прегори, домаћин га хвата у рукавицама и прелива вином; гранчица од б. употребљава се уместо ватраља док не дође полаженик и за шарање чеснице (коју меси доносилац б.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Артемије Сутон, лепо време, неколико облачака на западу, небо у хиљаду прелива. Чио сам, радостан без повода, ето тако.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ту беше за мене место Тајних и слатких жеља. Лисје је шумило тада, Док бистра и хладна вода у урну мраморну пада. И прелива се тихо...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Лисје шумице прелива се у свим бојама позне јесени, а поједини листићи блистају, косо дотакнути сунчаним зраком, као смарагди, топази и

Она се почела шарати као плод који сазрева. Неки делови њени су пожутели, па видимо како се њихова светла боја прелива, у средњим партијама, у боју наранџе.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Како је данас Тиса необична. Пази како прелива обалу. Љуља се као море. Ево. потсети ме на стихове Лазе Костића: „поносни бељци, срчани ждрали”.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

пропланку Жутом без прилаза Камен по камен музе Поји жедне вукове Густим каменим млеком Што се у седам дугиних боја прелива Јаки зуби и тајна крила Од каменог млека расту КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ Из опседнутих брда Дозивају га вукови Са

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А море је шумело. Повремено би налетели на обалу пенушави кратки таласи, као да се море надима. Онда се притаји. Прелива се у безброј зеленкасто светлуцавих искрица, треперавих и дрхтавих да изгледа као да се покреће и онај тајанствени

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Она сада мирно Почива на дну... У тиху покоју Гранама својим љубе је и грле Корали руди... Њезин се гроб свагда Прелива сјајем чистога смарагда, И шуми гласом чежње неумрле. Гле зраци јутра како њојзи роне!

КОЛЕБАЊЕ Низ литице хума насмијана, блага, Рана вечер слази сврх воде и трска. Са рамена њеног, из пуна крчага, Прелива се гримиз и по кршу прска — Распе се ријеком на шеваре голе, И запали лишће брезе и тополе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности