Употреба речи преливају у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

видећи сина како му се млађана снага порушила, како му велике грахорасте очи упадоше у главу, а око слепих очију се преливају у жућкастобледу боју оне модрикасте жилице; — видеће, па ће уздахнути.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

задимили те онај дувански дим у прашљивим млазевима промиче кроз пукотине и Јуришић слуша и гледа у оне млазеве што се преливају и трепере у сунча ним зрацима.

Африка

Овдашња тамна Ева је израз овдашње тамне природе; њена округла рамена преливају се као јаке воћке, а врхови груди јако набубрели вуку груди навише.

груди које се надвијају над језерско зеленило реке, кичма и глатка леђа која се савијајући затежу; сва тела која се преливају од воде што се са њих слива. Има жена и људи који се перу и оних који захватају огромним канарисима воду.

Црњански, Милош - Сеобе 2

То му се чинило она капља жучи, од које се чаше жучи преливају. Заћутао је, пред госпожом Хумл, и није театар помињао. Ни ту своју куму у театру.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

заклињали да се никада нећете угојити, да никада нећете носити сиве фланелске костиме, и никада ципеле преко којих се преливају ноге као да су принцес-крофне, никада, никада, никада — а видите, то време је ипак стигло — дошла маца на вратанца, а

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се понегде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом, — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда

Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...

Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу... — Није то; шта оно беше друго, важније ?... Не знам... Баш ништа не знам... и не могу да мислим.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Лед вечерњаче, румен, у надземаљској тузи? Кад, у сутон, преливају облаци, као слап, пролазност, у којој смо сви, у провидној сузи?

градове и селендре, њена брда и ритове, чим склопим очи, ја видим сад јасно, тако да је то виђење болно, њена небеса. Преливају се преда мном, са Истока и Севера, као море.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене. — На, на! Све!...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— здравицама — захвалан елеменат и ритмована, чак и стихована израза и квалитет праве дитирампске лепоте (Нека се преливају бачве с вином, домови животом и здрављем, а поља родом и берићетом, да бог да!).

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

МИЛЕ: Не треба на то гледати тако уско! ПРОСЈАК: Муве су зунзаре, и то првокласне, урањене, длакаве, зелене, преливају се у златно, у свим нијансама! ИКОНИЈА: Продајеш мамце? ПРОСЈАК: Мамце, и то одличне! Муве, глисте, ровци...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

овог извора захватају изгледају - кад их посматрамо с обичне тачке гледишта - „деформисани” пошто нису устаљени, па се преливају у себи, а и међусобно, што лако доводи до извесних мешања, укрштања.

Петровић, Растко - АФРИКА

Овдашња тамна Ева је израз овдашње тамне природе; њена округла рамена преливају се као јаке воћке, а врхови груди јако набубрели вуку груди навише.

груди које се надвијају над језерско зеленило реке, кичма и глатка леђа која се савијајући затежу; сва тела која се преливају од воде што се са њих слива. Има жена и људи који се перу и оних који захватају огромним канарисима воду.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Да, — природа ј’ увек иста, Велика је, дивотна је. Развијају с’, преливају с’ Исте слике, исте боје; Као кључем навијена Сва природа чини своје.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

там' Јунаци гдено бритким мачи Немање простиру стару славу, Харите њежне жар чувствованија Из чиста серца в пјесне преливају, Потока поред среброзрачних, Којим' се диве Вијена, Касел.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности