Црњански, Милош - Лирика Итаке
У Теби нема црва, ни са гроба. Ти блисташ, као кроз сузе људски смех. У Теби један орач пева, и у зимско доба, преливши крв, као вино, у нови мех. А кад ми клоне глава и буду стали сати, Ти ћеш ме, знам, пољубити као мати.