Милићевић, Вук - Беспуће
су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијелом тијелу.
растући и потапајући, док се у њу слијевају бујице јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа оранице, ливаде и поља из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући млинове, носи лишће, кладе, огранке,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тако бива у Ловћену преко дана. Народ и стока помичу се, како се сјен и свјетлост прелијева по планини. А увече навале на појила, на студене изворе, а отуда се јави ка гладама. Тад је најљепше.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Својствено му је то што није замјетљиво одијељен од прсног коша: линија груди не ломи се, већ се благо прелијева у трбух, сугерирајући нам једну малу коректуру познатој Платоновој трихотомији душе: негдје између тхyмоеидéс-а и
Ћипико, Иво - Приповетке
Уз шум затресених борових грана пење се узбрдицом, а око ње све дише и живе простотом и прелијева се у свјетлости дана. Наврх брда, код црквице светог Николе, гледајући у свечево озбиљно лице, брадом нарешено,
а и подаље: очи су јој бистре и прозирне као чисто море над бијелим жалом на плитку, а коса јој је тамна и на сунцу се прелијева, и лијепо је уивичила здраво јој лице.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
„Ово се већ одавно пресипа... прелијева!“ — прошаптао би, дрхћући и угушујући ону страшну кобну мисао која би му тада синула кроз главу.
Тешко, густо, овлажено жито мрачасто се прелијева и повија. Зрела, једра зрнца са уздрманих класова круне се и просипају по обући.
Од отворено плаве боје тихано се прелијева планинско небо у изблијеђели, вечерњи сјај. Сунце се лагано спушта иза мрачастих брда око Јајца, а на другој страни
Ћипико, Иво - Пауци
И — оте се, и раштрка се по сајмовима пусто Радино благо. И по ливадама не сучу се крда оваца и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима не пропиву се витке козе да
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
о Марици, Стриц је пролазио кроз село занесен као да не гази по земљи него по меку облаку изнад кога трепти и прелијева се обасјана главица његове плавојке.