Матавуљ, Симо - УСКОК
— То сада кажем чисто и једном завазда! Цуца преблиједи, али рече меко: — Ваистину, нијесам дошао ни да се прем, ни да назор што учиним, но дођох на позив пријатељски.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Коси кукољ, чупа травурину, Чкаљ тај пусти и ону штирину, А од цвећа и красне шенице Кâ од куге дено соко бежи, Прем и она на довату лежи.
Јоште ноћу песма оде Ведра неба дићи своде, Звезде сам ја покупио, С њима небо накитио, Сјајне звезде наоколо, Прем даници сјају тмоло — Та си, мила, ти!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У даљини се појављује, најзад, парк, пун јоргована лети, и чесма, која вечно шуми. Прем мојом кућом, видим да стоји права, кошчата, једна стара жена. Која чека. То је моја мати.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш, да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол?“ Цар прем да је знао, да он нема ни паре, опет помисли у себи, да га није подговорио ко други, ко има новаца, па пошто се
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
су се јавлјали толико ратове и размирице по свјему свјету, Срби опет су постојанствовали у своју лјубав и верност прем Високе Порте и живили су врло спокојно.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
000 стихова, док то ни близу није све што је он објавио? Књига је његова чворнаста прем и наказна, — како је карактерише сам песник, али је одиста непроучена, а незаслужено таква.
ЖЕЉА МОЈА У ПРАДЕДОВА КУЋИ ЖИВОТ ЗАКЉУЧИТИ Крај дунавске ширне баре, Прадедова куће старе, Как’ у сену пребит желим! Прем је мала, ниска, проста, Била б’ опет мени доста Да у њој се развеселим.
цвећа И четири огледала, И воштаних девет свећа, Нови мидер од перкала, И париски рококо, И пантлика барем сто. Прем ме неки ђаво боде Да већ једва дисат могу, Дајте кацу хладне воде, Да од главе све до ногу Употребим бадекур, —
Ћипико, Иво - Пауци
Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет... Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише.
Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад је Милић свате сакупио, диже свате, оде по ђевојку. Кад су били прем’ Видову двору, на пенџер се Виде наслонио, па кад виђе кићене сватове, сам је собом Виде говорио: „Мили боже,