Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
26. И тако ја сам веће путовао, Баш премалећа сијао је крас, Кроз лепи предјел пут се мени дао; Планине стрме, дрва лишћан влас И орао што је на облак стао: То
34. Овако јесте красно оно место, Вечерњи онде таки јесте сјај, Кад свако вече ићи нисам престô, Догод премалећа трајао је крај.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
После дуге, мрачне зиме, К'о првенче младог цвећа, Из влажне се земље диже Први весник премалећа. Још су голе тихе равни И песма се још не хори, Само смрека зелени се У дубокој, тавној гори.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
у ту сету нему; Па то ми је сада лепо Па то ми је сада мило Као да ми никад око Није сунца ни видило, К'о да никад премалећа Мом животу није било, К'о да никад није сунце Срећу мојy пољубило. Ј.