Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Он не зна за тешки јад, И тражи мирисно цвеће — Тако и живот млад Весело с песмом се креће. У ПРОЛЕЋЕ Премалеће кад засија, Зазелени тавна гора, Кад с пучине сињег мора Благи ветрић заћарлија: У те дане моја душа, Као росом
— За пољима, за горама, Јарко сунце сија нама. Росно тамо цвета цвеће, Не одлази премалеће. Тамо, где се ласта спрема, Нема зиме, мраза нема.
Кад је студен ветар такне, Стресајући снежни прâ, Она тужно зашумори, Повија се тихо сва. А кад сијне премалеће И отопи хладни снег, Кад украси росним цвећем Равно поље, травни брег, Моја ружа биће љупка, Јер ће доћи живот
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Не сејте ми изнад гроба цвеће, Румен-ружу, мирисни босиљак; Јер кад гране право премалеће, Из руже ће поникнут’ оструга, Из босиљка пелен процватити: Пелен ће вам горке сузе мамит’, А оструга срце раздирати,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Хладна зимо, ход’ да те видимо! Земља стара зими се одмара, Снагу збира у заклону мира: Спрема ново премалеће, цвеће, Топло лето, хладовно дрвеће, Јесен зрелу с пуним крилом дара Да обдари вреднога ратара.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И у болним твојим грудма Васкрснуће живот нови, Оживеће премалеће, Старе жеље, стари снови. И блаженим миомиром Успаваће твоје груди И сневаћеш, - Док те звоно Смртном песмом не
Хладном кишом овлажене Ћуте равнице И ја склопих уморене Своје зенице. Сневао сам премалеће, Снове шарене, Бистар поток, шарно цвеће, Руже румене.
Ах, мисао моја за вама се креће, Где јесени мрачне не царује ћуд, Где на земљи влада вечно премалеће И млађани живот разлева се свуд Где спомени стоје од исконских дана, И мирисне шуме древнога Ливана.
Ал' светли живи Крон, И с њиме, крај зрачног трона, у чистој, небесној правди Живеће вечно он. 1889. У ПРОЛЕЋЕ Премалеће кад засија, Зазелени тавна гора, Кад с пучине сињег мора Благи ветрић заћарлија: У те дане моја душа, Као росом
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у барку, А сам Амор несташни љуби је у плеће, Затим шапуће у уво: Краљице, краљице, Ваше величанство зар не осећа премалеће! И њено се зарумени лице, Она понови: Ваше величанство, краљице, краљице...