Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
за мира и за пуста рата; Беше л' мирно, заједно смо били, По горици са пушком одили Кроз камење, растовик и церје, Преметали пред собоме зверје; А кад дође време за јунака, Свак појаха свога коња лака, Па заједно, драги сине мој, Потекосмо
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Црни дебели облаци јурили су као махнити, преметали се један преко другог, а било их је, како бива над равницом, толико као да се потоп спрема. Ветар је пиштао непријатно.