Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кратко време! Вами је до шале! Бре, мене ви питајте, који сам све то што вам кажем преко главе преметнуо!” Тада и дервиш каже му да то све што је он страдао, то је за толико било за | колико је он главу у чабру држао; да
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Први капетан лоповски. Тек што се промолио, а њега господар Софра силним ударцем наџаком по челу. Преметнуо се; тек је једаред рикнуо. Навале још двојица. Господар Софра мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Но у тебе видим лепе аљине; ти си морао боље среће бити. АЛЕКСА: О, ја сам ти сила преметнуо преко главе. МИТА: Да чујем. АЛЕКСА: Прво сам ти био адвокат. МИТА: Кад си ти учио права?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Јесу, ћерце, они те се нашим кожама зими огрћу. 17 Питало јагње вука, кад га је око врата преметнуо и с њим бјежао: — Куда ћеш са мном? — Нећу далеко. — А шта ћеш од мене? — Притрпи се мало, знаћеш.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
сватови из цркве излазили долети међу њих, те свога брата, младожењу, удари мало буздованом у леђа да се одмах с коња преметнуо, па онда одлети опет натраг у чардак.
у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет одлети.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
сватови из цркве излазили, долети међу њих, те свога брата, младожењу, удари мало бузованом у леђа, да се одмах с коња преметнуо, па онда одлети опет натраг у чардак.
у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари, да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет одлете.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бакрачлију скида, ал' он скида златна шестоперца, те удара Ђаковицу Вука: колико га лако ударио, три пута се Вуче преметнуо. Вели њему Милош Војиновић: „Толики ти родили гроздови у питомој твојој Ђаковици!
“ Побјеже му Нестопољче Јанко; стиже њега Милош на кулашу, удари га међу плећи живе, четири се пута преметнуо: „Држ' се добро, Нестопољче Јанко! Толике ти јабуке родиле у питому Нестопољу твоме!
један пламен модар, опали му црну мећедину; а кад виђе да му не науди, онда пусти вјетра студенога: три пута се кулаш преметнуо, ал' Милошу ништа не досади. Викну Милош из грла бијела: „Ето тебе од шта се не надаш!