Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Не смео без ножа ни пред брата! Са кућишта се на гробиште премештао! Не нашао ни корена, ни листа! Десном руком чорбу од леве мешао! 2.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Врх својих раскошних, венецијанских, ципела и своје дустабане дизао је са земље као са чавала. Штапом, који је премештао из руке у руку, пипао је по степеницама, и спуштао пете тек после малог врдања. Ноге му беху пократке.
Све што се догађало, у тој соби, видело се као сенке на зиду. Кад би неко на столовима премештао свеће, све би се те сенке премештале на зиду, као да су зазидана бића, претворена у људску сенку.
Црњански, Милош - Сеобе 1
његовим кривим ставом, отромбољеним устима и брцима и погледом уморним, а нарочито јој сметаше што се непрестано премештао с ноге на ногу. И њој се, као и другима, учини као неко одевено буре, шупље и празно.
и прегледале и опремале пушке и пиштоље, јер пут је био туда доста несигуран, он се, захваћен опет маглом вина, премештао у колима на све стране, пењући се чак да седне и на високе украсе интова, од гвожђа.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— рече Поп и оде до рецепције. Тамо је разговарао са портиром. Чиле није знао шта да ради са грудвом. Премештао је са длана на длан. Једна дама с друге стране округлог шанка погледа га с благим чуђењем.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Узнемирило ме то чудно осветљење сред зиме, и зато сам, удаљено, премештао Одисеју, коју, из каботенства, на путу, увек носим уза се, из левог у десни џеп.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
И синоћ пролазим поред чивлука и видим да је тамо нешто мењао, неке штале премештао. Шта је он имао тамо да се меша? ВЕЛА Па не знам, тато. Ваљда с тобом се за то разговарао па то чинио. Не знам.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Не само што је Станковић мењао оба почетка њеног сећања, него је премештао и њихов положај у композицији романа, чак толико да је најзад дошло до пуног темпоралног преокретања.
његовим кривим ставом, отромбољеним устима и брцима и погледом уморним, а нарочито јој сметаше што се непрестано премештао с ноге на ногу. И њој се, као и другима, учини као неко одевено буре, шупље и празно”.