Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Злурадост свêта — мрска посада Слободе наше, што је волела Живот без мржње и без немира — Све је то беда, моја премила; Друштво је тешка, мучна досада, Коју је хладна судба спремила За наша срца, робље свемира.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Иза брега кад су стали, Синци к мајци повикали: „Ој премила мајко, збогом!” Одзив мајке, ког’ чекаше, Мртве горе им послаше — Одзив: Збогом, збогом, збогом!...
Мати ме је Српкиња Срба родила, Срб ми отац улио Чувства премила: Српско име хранити, Српску славу множити, Дужност да је вечита Срба Милоша.