Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Јанко је одговарао, не дижући очију са своје радње, час њима, час опет Милуну, кога је премило оно што гледаше. У то се сердар поврати, носећи грађу. Он им назва добру вече, па свали с рамена дрва.