Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
'Вала царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду, што сам и ово мало снаге очувô! Вала им ђе чули и не чули!...
„Гони, брате, љубим ти стопе твоје, гони!“ И, Бога ми, човјек — 'вала му, 'вала и њему и премилостивој царевини! — оћера несретнице и опрости ме напасти.
“ „Доста, брате! Знам!“ — викну' ја, па га загрли' и пољуби'. „Доста! Гони! Вала ти, 'вала и теби и премилостивој царевини која се она за ме толико брине? 'Вала вам ђе чули и не чули!
Судац: Ја овом човјеку не знам ништа! Давид: Што, господине, што сам ја скривио нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду, па да им је дражи овај брезаконик и одметник од мене?
Болан, болан, ја би' крви своје уточио овом суду и нашој премилостивој Земљаној Влади, па зато вам ово и кажем. Него ви одма', овог часа, ударите тел на царство да се та дјеца одстране из
Мелине, котара Бање Луке, окружља Бање Луке, земље Босне, а кућне лумере четрдесет седме, захваљује се царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду што су га свега ослободили и, штоно веле, кô прст оголили: 'Вала им, ђе чули и не чули!
Новци су из царске касе. Плаћа ти се штета. Давид (меће новце у кесу): Е, 'вала царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду!
Болан, болан, ја би' крви своје, иако је снажна отровна кô змиски ијед, уточио нашој премилостивој 3емљаној Влади... Судац: Како, како? Давид: Све полако... Судац: Човјече, не разумијем те!