Црњански, Милош - Сеобе 2
Главно је, каже, да дође, што пре, и да је, дотле, не заборави. Растајући се од ње, Исакович јој признаде да је премирао од страха, да ће Валдензер, или Валдензерка, или Божич, нешто сазнати.
Била је тако дивна, тако страсна, у тој лудој љубави, у сну, да се Исакович стидео, да је лудео, премирао кад се пробуди ујутру. Седео би са погнутом главом. Био је ужаснут том потпуном сличношћу, истоветношћу, сна, и јаве.
Био је уобразио да је и то клетва његовог таста, сенатора из Новаго Сада, и премирао је од страха да се дете не роди мртво.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
те некакав див с главом као пласт сијена, те страшан брадоња с лепезастим рукама и канџама, те црна баба с торбом. Премирао је на сваком кораку, заустављао дах и затварао очи само да што лакше промакне крај уклете приказе. — У-ух, умакох жив!