Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И затим тише и тише јецаху сребрне струне, И премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, к'о уздах невине душе, Ил' к'о последњи јаук с животом што се гаси.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
над њима силно, Кô тутањ подземља мрачног, кô узвик гневнога Крона И затим, тише и тише, јецаху сребрне струне, и премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, кô уздах невине душе, Ил' као последњи јаук, с животом који се гаси.