Црњански, Милош - Сеобе 2
Миловала га је, кад би погнуо главу, по лицу. Отац се детета, сиромах, у страху да дете не умре, у дете претворио. Премире од страха, каже, шта ће са Петром бити, ако би тај мали луткач пресвиснуо.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Туга је њена што цвеће гази... Речи су њене к'о туга црне, Од којих цвеће премире, трне. - „Куд ми вас неста, ви очи чарне? Ко ми вас оте, ви уста слатка?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
При тој помисли, моја добра супруга премире од бриге и бола“. Он уздахну, ојађен. „И црква је грешна - и прегрешна!“, почех да га тешим.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
рибари блуде и мреже бацају своје Кад вече онеми тавно А брод се с тутњавом жури, и звуци суморно звоне И песма премире тужно.
Изгледало је, збиља, Да цела природа тоне у мору рајскога миља, Премире од силне чежње... У струји весеља свога, Све канда осети блискост Амора, љубави бога.