Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Замније, изблиједио, крхак, њихов давно упокојени глас чудан, непоњатан. Задрхти у зраку, треперећи и премирући, распростирући се у све ширим круговима, ударајући о стијене и одразујући се од њих раздробљен и уситњен.