Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Видело се да о нечем озбиљски премишља. Затим је устао и, наслонивши чело на гвоздене шипке од прозора, дуго је гледао облачно новембарско небо, из којега је
“ Питао га је архимандрит, једнако својим жмиркавим оком мерећи мога побратима. Баш му се из погледа видело да се премишља како и на који начин да га боље оглоби.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дуго се Живан премишља, па најпосле науми да причека до сутра. Дотле ће ваљда што измислити. Сву ноћ Живан није заспао. Превртао се, мислио.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. Хајдуци су ишли ћутећи. И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. Наједаред ће запитати Јовица: — Па куд мислимо сада? — Хајдемо у Парашницу — рече Станко.
Матавуљ, Симо - УСКОК
доњокрајаца, да-ти, с каквом давијом, па кад га видјеше онако у мислима, застадоше и почеше нагађати: о чему ли премишља? Један рече: „Он сад дознаје што ради бог!“ „Други рече томе: „Е хајд’, па реци Светоме да си погодио што он мисли!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чувши то, царевић пође тамо а непрестано премишља која ли то царева кћи може бити, па сумује да није никаква друга већ она коју је његова маћеха довела и која му је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Вуци, Попе: слика или цифра! — извади грош и стави на топовски точак. Душан се премишља, затим хитро извуче једну и стави је у шајкачу. Онда је полако помаља и жмиркаво гледа. — Пих!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.
Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута. Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави: — Ја сам дошао од куће нарочито због
Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена; па као да се премишља куда ће сад...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих. Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Уснама промиле гађење и још нешто: Аћим закључи да не може да разговара са сином. Нема времена да се премишља. Само пређе погледом по свим стварима у соби. Тако као да је први пут у њој.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Зар опет сам? Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.
не знам ни ја. Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. Станка угаси свећу, али не леже. Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи.
Ћипико, Иво - Приповетке
Дошао је да стече новаца, па да се врати, а она, ето хоће да га омете. Гледа кроз прозорчић на улицу и премишља. — С тобом бих и на крај свијета! — отргнувши се сама од њега срамежљиво једнако јеца.
Док дјевојка премишља и каткад га погледа да забашури ток својих мисли, Марко постранце погледа у њену прикладну главу, мисли: како би
И радећи премишља, а по пучини бродови, уз пријатан лахор, једва миле, но не свраћају у Велу увалу. Пролазе и собом носе њене другове из
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зачуди се деда-рибар, — чудно и јесте: Ухватити златну рибу која говори! Он се дуго не премишља већ је испусти: „Иди, рибо, с милим Богом, иди у море! У мору је теби живот, копно ти је смрт.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он загледа у пушку, затим као да нешто премишља, и тек је наједном баци изван рова, као нешто неупотребљиво и непотребно. Онда се диже: — Куда? — запитао сам га.
Ћипико, Иво - Пауци
Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и оклијева спремити га; па, пошавши, једнако о нечем премишља. Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму.
Гдје је то?” Али Илију избивша мисао мори и не да му мира ни дању ни ноћу. Зна да је то што премишља гријех, али ко је без гријеха?
И кад то помисли осјети у себи утисак као да гледа да му неко сину Ради трга десну руку са жива тијела. А једне ноћи премишља: што би од јединца Раде било по његовој смрти? У брата четворо је дјеце, љути као вукови, а разуларени.
— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста. Илија одавна премишља да вјенча Раду са Божицом. Већ је вријеме, јер Раде , ето, има и сина и сада му не бране вјенчања.
Диви се пространости и висини, а од сијасет врата чисто се смео, не зна куд да крене... Чека... И премишља о којечему, дође му мисао те му се учини да су бискупови дворови тако велики да би у њих све село стати могло: и
Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом. Обилазећи своја поља, премишља и рачуна колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газдајовина част даде.
и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и, сијући, Маши се чини да о нечему премишља. Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци. —Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена— да видим што радиш.
О томе премишља Раде путем и док му један писар из чаршије слаже тужбу. Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд. ...
Никако да кога пусти да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо... Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?
Сигурно помисли — штетио му Раде, господару, хатор, друго не може да буде! — А газда премишља да ће и ово помоћи да Раду примора на признање дућанскога дуга и оних парбених трошкова, а тражба по одвјетнику из
И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са
Бацио се на кревет раније но обично. Није ни изуо мокре обуће. У кревету сили се да мисли сведе на сјутрашњи дан, да премишља, да разложи...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па окрену коња доратаста, оста јадан Марко гледајући. Свакојако мисли и премишља: да би му се казивао Марко, хоће њега Туре погубити, јер не има ништа од оружја; да га пусти бијелу Прилипу, хоће