Ћипико, Иво - Приповетке
Кад се наједном сунце помоли иза облака и захвати јој главу, помисли: „Лијепа је и јака је!” — Што премишљаш? — упита је изнебуха. —Ето — трже се дјевојка, — немаш криво, можда би нам обојици боље било! — Па што се скањиваш?