Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Нек су, вала, и они, нек их носи ђаво! — мрморе по јарузи преморени људи, јер им од штрапаца и напора није више ни до живота, а камоли до тамо не знам какве швапске дивизије која измиче
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Живље, живље!... У запрежнице! — чуо се глас потпоручника Александра. Сељаци, већ преморени, застрашено су одмицали и остајали покрај пута... НА ДУГОМ МАРШУ Били су топли дани јула месеца.
Батерија је била спремна за десет минута. Путовали смо целе ноћи. Послужиоци, преморени од дуга марша и неспавања, држе се за штитове и жмурећи корачају.
Пешаци упорно клацкају са нама, онако у групи, али по јединицама. Иако су преморени, поглед је њихов одлучан. На застанку избаце само десну ногу, пресамите се преко пушке и ћутећи гледају преда се.
Или се прелије преко нас свежа струја ваздуха извучена испод хладовитих сенки столетних храстова. Војници преморени. Пуна два дана, и ово је већ друга ноћ како су на ногама. Полегали су око топова и спавају.
Неки су већ уз обалу, и онако голи беже поред нас, или преморени падају на обалу, коју обасипају куршуми. Ропац и крици: „Браћо, помозите!“... „У помоћ!“... „Спасите... спасите!“...
И опет поред нас дугачка поворка пешадије. Мали пешаци, натоварени убојном спремом, гамижу мрзовољно и равнодушно. Преморени су већ, па одмичу за оним челним као стадо, и њихове мисли не иду даље од скученог погледа у овој мрачној ноћи.
Већ смо преморени што стојимо стално на једној нози, и наредник се љутито обрецну: — Е, није него!... Нека он дође ако му није право!
Село се разламало од експлозија шрапнела и разорних граната. Али већ смо преморени... па шта буде. Кроз једну бочну сеоску улицу видимо како наши пешаци, погнути, у скоковима одмичу...
Претрчасмо брисани простор и сручисмо се у заклон. Питају војници каква је ситуација. Али ми смо толико преморени, да само дигосмо руке изнад главе и они разумеше: горе бити не може. Чуди нас само упорност командира.
Прокисли и преморени, шљапкали су мрзовољно пешаци поред топова и изгубише се у ноћи. Али нису одмакли далеко. Бојали су се да не наиђу на
Војници су потпуно мирни. Можда по инерцији, или што су преморени, те су постали равнодушни. А можда су и огуглали, тек сви мирно очекују да се обави и овај данашњи крвав текући посао.
Негде позади нас, тамо око Црне Баре, грували су топови без престанка. Било је мучно. Људи преморени, јер преко четрдесет дана леже без смене у рововима, кроз које сада јуре читави потоци.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Становници вароши, преморени шестонедељном опсадом и канонадом, лежали су још у постељама, па и сама грађанска и војничка стража напустила је своја
овој научној распри показао је Њутн својим противницима своју снагу и своје зубе и премлатио по којег од њих; остали, преморени, повукоше се са мегдана. Али је та дуготрајна борба заморила и самог Њутна.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Људи су већ преморени од несносног ишчекивања. Русија је закључила мир. Румунија ступила у рат кад смо ми изгубили земљу, и пропала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Пустите их. То је добар знак. Нису, значи, још преморени — размишља потпуковник Петар. — Ти знаш, кад балон почиње да пада, онда се из њега избацује баласт...
Људи покривени преко главе шињелима и шаторским крилима лежали су крај утуљених угарака. Преморени коњи стењали под амовима. Стражари су мрзовољно зурили у ноћ... У селу је кукурикао петао.
Тек после читавог часа марша престигосмо их. Пут је излокан, услед мраза се стврднуо, те се преморени коњи непрестано саплићу. Украј пута видимо мртве коње или поломљена кола.
Сада нам се чини да снег још јаче шкрипи под нашим ногама. Промакосмо поред неких тамних прилика. Вероватно су преморени војници. Крећемо се падином неке косе и оштар ветар као да пара наше лице, натерујући нам снежну прашину у очи...
Дуж целога пута сустижемо пешаке. Неки седе и гледају замишљено преда се. Други одмичу, ногу пред ногу, савијени и преморени, као да вуку неки терет за собом.
Маршевска колона не постоји. Сваки се креће према својим моћима. Неки одмичу, други заостају, има их који преморени остају на путу. Главно је, на преноћишту ће се наћи.
Радили су ћутећи. Тек што се није појавио дан. Преморени већ, дремали смо наслоњени на избачену земљу. Заносио нас је њен свежи мирис. Неко кресну жижицу.
Тамо, где смо наилазили на нашу пешадију, редови су били танки и ретки. А преморени и десетковани војници у тродневној борби без смене, спавали су у својим плитко закопаним заклонима.