Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
унапред знане невоље њине кад стану као облаци да се пласте, за дом око кога освану санте што их нико не отопи, не премости, за оне којима су само ласте под стрехом гости.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
расијаност, већ су астрално далеке и хладне, и никакав додир, никакав стисак руке, није кадар да затрпа ту даљину, да премости ту провалију. Љепота је нешто што оне вјечито у себи преду и из себе сучу, као паук своју нит.
А тај јаз он се потрудио да превлада како је знао и умио; да га затрпа хекатомбама свога меса, да га премости мостовима својих дуга: „напучио је своју груд слијепим надама да не види свом битку краја”.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Запажа се исто тако јака тежња да се премости чак и дубока разлика између стиха и прозе. У исти ред појава иде и то што су покаткад у једном истом тексту давани