Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ А кад се вјетар не хтједе умирити, он устане ла се успуже уза стубац, те скине онога, премота га и метне под главу, па онда леже и заспа. Кад је мало проспавао, пробуди се, кад ал̓ онај устао, па сједи више њега.