Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Очади и смрче се. Лепе, дуге косе опадоше, Дуга шија цклони се, беседљив језик премукну. Руке и груди расуше се, Телесни цео стас распаде се. Камо скупо и цифрасто одело?
И што ли се он сада стара за ови живот? Од свега се одстаде и премукну. Оста пуст и одомртан. Мала ватра и утрну; ни искре неста, а много пожеже једним часом.