Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Труде се да заглуше свој очај умором тијела, затрпавају своје безнађе пожртвованошћу. Између нас и њих лежи нешто премучано, нешто тамно, као умотан леш. * Излазе ми пред очи агоније блиских особа.