Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пева птић из житâ и косач из травâ, А ништа да прене трепавице плачне. У мрак бела стада са хумова сходе; Голуби из поља беже испред сене; Апијом се врате легије што
Док путић једном најзад мину Између сна и истине. Вај, ништа више да не прене Тај пухор сна и замора, Пењи се тихо, зимзелене, Уз плочу бледог мрамора.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму. Пси подвију реп па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: „О твоју главу!” па опет спава.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Када једном душмани ударе, Кад загрме топи и кумбаре, Кад он из сна отровна се прене, Па на љуто орпашје се дене, Оће л' удрит на душманску силу, Па кâ од пре збијат у гомилу, Од једнога градити
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако је седео једнако на кобили, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се прене, а он опкорачио некакву кладу, па седи на њој и држи улар у рукама. Кад то види, препадне се, па скочи да тражи кобилу.
Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема и заспи на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу, па седи на њој и улар држи у рукама.
А он му одговори да се онђе онереди. Чоек ђавола послуша, али кад се у том прене — а то се он у постељи онередио у гаће. ВАРКА ПРЕД МАРКА Сјела четири калуђера да ручају.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Довољно је да поглед ложачев некуда пође, — Она, ко војник у маршу, лоповски склопи очи. Али ложач се прене, не да јој ни да трене, Ко тата кад је љут замрачи му се лице: Хоћеш ли, можда, лимуна? Шта очекујеш од мене?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, како ће се згранути од чуда Дремљиве ћифте и њихове жене Кад их из тешког, глупог санка прене Свемоћна песма што продире свуда! О, како ће се згранути од чуда!
Нека, жудно среће, човечанство прене У чекању страсном. Буди права мати, Дижи, стварај, руши, ко да нема мене, И дај срећу коју ја не могох дати'', — Ја
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Торни пси опазе их на далеко, па их стане вијање, и почну клисати, кидајући синџире и жежеље. Момчад се прене, па беријакајући ка на јуриш оспе плотун у невидјелицу.
на мртваца; његови бијели образи, као да ће се насмијати до мало; његове веђе као да ће се отворити, кад се момак прене. „А што ћеш, сердару! Жао нам га је валај и прежао! Фала да је Богу, барем је јуначки погинуо!“ „Е момци!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Тако је седео једнако па кобили, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, | а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и држи улар у рукама. Кад то види препадне се па скочи да тражи кобилу.
Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема и заспи на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и улар држи у рукама.
А кад га попусти врућина и прене се од сна, он осети смрад од свлака, па скочи на ноге и повиче: „Шта урадисте да од Бога нађете? Куда ћу оваки?
“ Прене се иза сна цар и једва чекаше, доклен му дан дође, али не нађе никога ко ће му све ово добавити, и ако је залуду обећав
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Је ли он луд? Подиго руку против! (Сви, запрепашћено и са завишћу, гледају у небо. Дужа пауза. Прва се прене Иконија, која почиње да скупља судове у веш-корпу.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ако ме ништа не прене (крик живине, Корак, пад чаше ил кашаљ у дубини) Стојим све тако док ми се не учини Како сам овде затечен од давнине.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О, како ће се згранути од чуда Дремљиве ћифте и њихове жене Кад их из тешког, глупог санка прене Свемоћна песма што продире свуда!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Усред поодмакле представе, прене ме висок поклич: на полумрачној позорници шетао је по круништу ратник под оклопом и шљемом и кликтао великим гласом:
Осјети ли на себи туђи поглед, прене се: баш као да се замишљао окружен празнином. Плах је, неповјерљив према новим везама.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој. Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако је седео једнако на кобили, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и држи улар у рукама. Кад то види, препадне се па скочи да тражи кобилу.
Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема и заспи на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и улар држи у рукама.
Сиромах везировић оста голијех ноката на ледини. Пошто се прене из несвијести, промисли се куда ће и како ће, те опет староме мајстору.
Ћипико, Иво - Приповетке
И оно двоје придошлица ознојише се. — Еј ти, хоћеш ракије? — упита Загорку старешина. Жена се придигне. Момче се прене, протаре очи и загледа се некуда неодређено. —Хвала! Није од потребе. Топло је... —Узми, кад ти дајем!
Девојка се за првих заранака прене и оћути мање сањива но обично. Буди је војничка труба што навјешта јутарњом молитвом освит дана.
Дјевојка се из мисли прене кад је на обалу међу свијет ступила. Сунце је и до мора допрло и мјестимице га обасјало; над пучином дрхте његове
и неколико пута опази њену руку да се лагано вуче око његових образа, као да хоће да га милује, али лијен је да се прене и одбрани...Унеке, дјевојка се ослободи посвема и, изнебуха, обима рукама обгрли га. — Који ти је враг!
Питаће о свему и тепаће а отац, наглух, гледаће преда се и ћутати. Увек јутром кад се прене, мисао носи је кући, и у бризи је ради деце, али домало, кад дан освоји, увлачи јој се у мисли, поред кућних потреба,
Мајка Илијина куња на клупи до синовљева кревета, а када у одмацима чује поред куће нечији ход, прене се и меће сину хладне облоге на вруће, пространо чело. Кад му је огањ попустио, Илија је ноћас зажелио разговора.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛІВ Кад прво сунце Кроз гору сине, На роси видиш Где дршће свет; Цветак се прене, А по мирису Познаш да дршће У души цвет.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али тада је обично чашица прљава и он излази да је опере. Пера као да се прене, и обраћа непознатном: — Друже, из које сте команде? — Петнаести пук — говори овај мало гласније. — Како?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Плашити се, ако прођем кад одбира цв'јеће, Ни срдити, да не прене, она на ме неће; Више пута нек' се шумом мимогред пробуди, — То ће дати да о мени све то блаже суди; Нек' ме свиди и
Мудро гледај, и причекај док се не пробуди, Кад се прене, уклони се — стидљиве је ћуди. Нађеш ли ју код прозора, поклон витким стасом Учини јој, — проговори к њојзи тихим
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ослушни, дозивам, спи рођени пој. Иза сна сну дубље буде пробуђење. Брату се из дубина огласи, прене на овај глас. РОДИТЕЉУ Ко си? Ко и куда ја, Плод без плода твој, И судња ова у мени реч? Син, ево, прогледавам.
Ћипико, Иво - Пауци
Вели му: — Што то, оче, ти?.. . Стари се прене као иза сна. — Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле. Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио,
— Мало је! — помислио би, и опет стао рачунати. Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава.
Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме. Девојка се прене и погледа га. — Господару, хоћете ову? Видите како је згодна и месната. Би ли је пољубили? Питајте је!
С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу. Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред
Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене , и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И речи тајанствене Са усана мојих тада одгоне сан и смрт; Духне ненадни вихор и све се иза сна прене, Оживи цео врт. И старо, столетно храшће зашушти монотоно Старинску некакву песму, старински неки јад; Бели се занија
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
“ — Лука се одупро рукама, главу опустио на груди и жмури. Када Исајло заћути, Лука се прене. Не отварајући очи пита: — Је ли готово? — и свали се на кревет.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тада се прене она и смешећи се гледа кроз бол, Спусти ми руке на лице и утопи ме у сан; Нада мном шири се осмех њен и тмура плачна
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Понеко чобанче тако и заспи с главом уз камену плочу, сања чудне снове, а кад се од страха прене, дуго трља очи буљећи у овце, милује отпао камен и шапуће: — Гдје си, Јованче, сад си био ту?