Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И много пута, у јутра, без моћи, Пренем се као из оловних уза: Ја не знам шта сам сневао те ноћи, Али ми очи мутне, пуне суза.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сад се и ја пренем и ослушкујем. Негдје у близини гребе по крову гола грана, чују се и врапци, а у низији, долином рјечице Јапре, путује
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И сад, кад сине та старинска Луна И сетне зраке проспе мојом собом, Ја чудно пренем и, ко да си тутна, Сва душа моја замирише тобом...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
До појаса скинут под сунцем — ја видим Неког бољег себе како земљу орем. Пренем се — и видим где сам — па се стидим. Кренимо, песмо, наш пут: од зла — горем!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ето тако нешто, ако сам знао приближно да изразим, и све страшније, понавља се, понавља се непрестано, док се нагло не пренем и скочим, јер глава не може да издржи у оним мукама, те устајем и седим у кревету до зоре.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Но што пусто срце жели Оно није — већ је сенка. Сад канда се промешкољи — Пренем, слушам... све бадава! Нема лека мојој бољи: Она мирно — мирно спава. А ја блудим тамо-амо И звездама јављам јаде.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Киту ми чемпреса пружаш, Реч једну шапћеш ми ти'о. Пренем се, ките нема, Нит' памтим твој шапат мио. 57 Ноћ хуји, дажда лева, Јесењи ветар веје; Где је сад моје сиротно,