Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чујде само, моје дете мило, Чујде, чујде, што је после било. Од ране се онда пренемога, Падо доње са коњица свога; Ал' скочише до троје Српчади, Дигоше ме са земљице млади, Понеше ме крвцом низ рудину,