Црњански, Милош - Сеобе 1
натопљеним сирћетом, и две бабе, које су непрестано обилазиле око ње, бришући јој уста и очи, успијајући и крстећи се. Пренеражена, схвати да је на самрти.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе, Љубица стајаше на вратима учионице дрхћући, сва пренеражена. Стојан се дизаше, стењући: — Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!... Ја зле напасти, мајко моја !...
— Ено, ту је и тужба и акт министров... Све у парчета!.. — Шта си радио?! Викну пренеражена Љубица. — Ха-ха... ти се плашиш?... Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може... Нико!... Разумеш!...
И Гојко, изненађен, само се питаше: Откуд то?... Како може бити!... Зашто?... Од чега?... Љубица гледаше, пренеражена. Није никад по мислила, да ће то такав утисак учинити. Мислила је : то је зло само за њу, а другима није ништа...
Може бити свашта... одговори лекар и пође. — Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем. Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго...
— Хоћеш ли да га убијеш ?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује. — Хоћеш?... Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Идем до куће, нешто сам заборавила. | Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.
И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— И настави с горчином: — Чуј! Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... — Не, чедо!... — поче она пренеражена. Он оде. И никад више она не [заплака]. Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
БЕКЧЕ (одлази). СТАНА (пушећи намешта по соби). Утрче слушкиње. ПРВА СЛУШКИЊА (преплашена, пренеражена): Јао, Стано! Ено луди Парапута где се ваља по авлији. СТАНА (љутито): Па што га не нахраните и напојите?
То је: нисам долазио — зато што сам те волео, и што те волим! ТАШАНА (устукне, пренеражена): Сароше, јеси луд?! Нисам ја као друге! САРОШ (прекида је): Ох, па то је најгоре што ниси као друге, као свака!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Окреће леђа месечини.) Ох, ова месечина! (Врача, размештајући зрна): »Постеља му празна, пут далек и крвав«! (Пренеражена одгурне сито): Не, Господе! Не крв! Молим ти се, Господе! Ништа њему да не буде, а све на моју главу! Син ми је, чедо!
— не удате. Свадба, новац, све ћу ја да дам. (Разјарено): Нећу више за њу да чујем! Одмах! САЛЧЕ (ђипи пренеражена, пада пред Арсу): Не то, газдо... АРСА (разјарен): У Бању, за Асана!