Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Нада мном се чујаше непрестано неко пиштање, налик на писак локомотиве. Дигох главу и још више се пренеразих. По плаву небу сноваху тамо и амо, невероватном брзином, неки велики непознати ми предмети, машући снажно једначито
— Извол’те на ова врата, рече ми и уведе ме у собу, где беше јуче физички кабинет, али се пренеразих кад се нађох у господском будоару, у коме сеђаше једна деликатна дама.