Црњански, Милош - Сеобе 1
Најпосле, кад је ушао, они се пренеразише. Лице му је било тамно и сиво као пепео. Накинђурен, сав у плавим, свиленим тракама и ешарпама, и он под клобуком,
Чисти и безбројни потоци жуборили су са тих стена, и ваздух што је продирао у груди као нож. Поразбољеваху се многи. Пренеразише се кад видеше вароши од камена, чудне мостове, справе чију употребу нису знали, читава брда наслаганих коса, које беху