Дучић, Јован - ПЕСМЕ
потмуо Глас поноћног звона одјекну у тмини — Негде из дворане дуг се уздах чуо У мраку, у немој студеној тишини. Пренула се нагло сва дворана ова: Свак осети да је туде у самоћи Гладијатор један умро ове ноћи, Млад, срушен, и рањен већ
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Оно старо перо не ваља... И нога јој се покварила. На оваку молбу, тетица би се до сада пренула живо, и одмах стала намештати велику, испрљану и изобијану лутку.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А кучко једна!“ викну јој мати, која се бјеше притајила. Она је, истина, спавала кад је домаћин звао, али се бјеше пренула и таман их застала у потоњем, тако да је све разумјела: „А кучко једна! Хоћеш ми домазета!... Нећеш, божа ти вјера!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Петровић ЦЛXВИИ ЗАРОБЉЕНОЈ БРАЋИ Стари снови наши нису били варка: На Српскоме Југу нема више роба; Пренула је снага Милоша и Марка, Васкрсао Србин из Косовског Гроба!
Размрскане главе лежи гуја шарка, Крв, кап по кап, тужном робу што је пила; Пренула је снага Милоша и Марка, По горама нашим опет пева Вила!... В.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
гробље, да тамо крај крстаче, обавијене већ спарушеним венцима, остане све дотле докле га нека унутрашња опомена не би пренула и тргла из заборавности, као напомињући му да се од сваке претераности разумно треба уздржавати.
И тако смо ћутећи јурили све док се она није пренула да ме упита докле смо стигли и колико ће још трајати наше путовање.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
као да је извирала из мене, из дубине моје пути, а она нагло надошла усплахиреност као да је споља нахрупила у ме и пренула ме. Повратка се, наравно, ни овог пута не сјећам. А вјероватно ни првих буђења.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1828. Јован Ст. Поповић НА ПРИРОДУ Ти, која с’ тако лепа, совршена Из руке Творца благога пренула, Да мати, љуба земљи будеш, Природо драга, с тим дичним руном; О, могу л’ тебе оком погледати Не дивећ с’ твоме