Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Помоћник нишанџије искривио главу и отворених уста блене у ноћ. И остали су претрнули. Неко уздахну и ми се пренусмо. Војници се погледаше. — Е, људи, шта ово би! — Од почетка наопако... — Да грдне несреће! — Све их поробише...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А војницима сам рекао да прислушкују и, ако осете најмањи шушањ, нека у том правцу пуцају... Пренусмо се. Зричак је цичао. Мало после нека тичурина прхну изнад наших глава и ми претрнусмо. Ова усамљеност мучила ме.