Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
САМОУБИЦА Успомени давнашње пријатељице Гле, то је дакле њен последњи стан... Како сам болно и суморно пренут! Јер јуче, у мутан и променљив дан Пролећа хладног, одједном, за тренут, То срце што се дуго борило, То срце, пуно
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чим Влашићи затрепте, Поноћи груне час, Моја ће пренут дума И харфе јекнут глас. Појав’ се, блед месече, Са пратњом звездица, У сузи ока мога Огледајте лица.