Црњански, Милош - Лирика Итаке
Звонце трамваја звони кроз овај крш тако лудо. Поћи ћемо кроз неку неизмерну пустош. Сва је земља као преорана. Тек понегде понека кућа. Понегде је још засађен купус. У даљини сам крш, ниско жбуње, и модро небо.
И, видиш, то, утеши ме. Не зависи од мене. Доста је да тога дана, земља око мене замирише преорана, или да облаци пролете, мало ниже, па да ме то потресе. Не, не од мене.
Краков, Станислав - КРИЛА
Војничка станица била је далеко ван града. Свуда дуж рампи црнела се полегла тела као преорана поља. Дуга сенка од станичних зграда падала је на њих, и само се на месечини светлуцало скупљено оружје, крај кога су