Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ћиро! Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки. Јест, тако је то! Све доле! И браду, и бркове, и... — Али његово преосвештенство, господин владика — Екселенц... — Каква екселенција!.. Какав владика! Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ.
— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... Није то шала — ићи пред преосвештенство! Ваљда сам ја То научио! А какве сам среће, још могу ја бити крив! — Сав свет зна да је он крив.
Сутрадан пре подне, и један и други поп одоше пред његово преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује, и да, како се то каже, утиша ствар пре но што би дошла пред надлежни суд
А да је све тако, може се, реко’ ја, преосвештенство уверити из приложенога цорпуѕ деліцті-а. И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.
— »Мој, одговорим ја, ваше преосвештенство!« А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима, час врућина спопада. Не знам још шта је, ал’ већ видим да ће то све на
Та шта се, врагу, смеју, мислим ја, а екселенција ме запита: »А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?« — »Да, ваше преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб. Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно. Мој рођени!...
»Ха, ха, ха, смеје се екселенција. Та где сте га само нашли?« — Али, молим вас, ваше преосвештенство, услиши те ме! Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о!
до дубоке старости, додуше, имали и здраве и јаке зубе, — али тек, тек, каже он, оваке зубе да су имали — то ми, ваше преосвештенство, каже он, није било познато! Сасвим имате право, то је, к’о што сте изволели примјетити, сасвим сушти коњски зуб!...
Али ја му праштам, преосвештенство, и једина ми је утеха у речима, каже он, миропомазаног псалмопевца, каже, који вели: »Да постидјатсја и посмрамјатсја
Све, све је узела на своје решето, па ни његово преосвештенство није остало неприкосновено. — Ајнпренсупе! ’Оћех ајнпренсупе! — викала је гђа Перса, мешајући варјачом запршку.
Ја изиш’о к’о невин, а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само његово преосвештенство! Замерио ми је само то што сам се часловцем послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.
А затим нам је обојици примјетио да се нисмо требали ниједан заборавити толико, ни ја ни он. Каже преосвештенство: »Ви јесте сол земљи: ашче же сол обујает чим осолитсја; нивочтоже будет ктому точију да исипана будет вон и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Онда госпожа дома устане, целује владики десницу, говорећи: „Милостиви наш и свети госту, не частимо ми ваше преосвештенство толико колико нас ви частите с отачес|ком беседом!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Да смо се онда усудили приступити им, ја ниједног од њих не бих ословио са титулом „Ваше преосвештенство“, него са „Ваша Екселенцијо, краљевски астроложе!“ Заиста!