Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
мајко: Волија сам клетог ђаурина, Баш и оног из горе хајдука, Та млађана“ — Милун већ не може, Све махове срце већ преоте: „И ево га!“ кликну и корачи, По отури врата пред собоме.
34. Већ издаја свуд преоте, Задркта се царство наше, Веће, веће, ох страоте! Паде и ти, Сентомаше! А са тобом, славо мила, Скраше се Србу
“ момчад викне. 40. Ал' тек њега што избију, Опет одма ох милоте! Коло с' игра, песме вију, Нико Срба не преоте: Хеј Србине, славо стара, Та ни сад ти нигде пара! 41.