Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Међусобом исто мирствујемо, Ако нас с ругом и подражују који туђоверци с преотимањем нашега добра и из вилајета прогоне, − не со тим да и Бога нам преотети могу и изагнати испод његове му снажне
помилуј га, са злотвором се помири, боље од тебе напредњему са срећом не завиди, ни му претичи приходљива пута с преотимањем лакомим. Туђоизелица, несит и саможивац прождрљица, не буди, ниси аждаха да људе гуташ, јеси ли човек — човек и буди.
Доиста је од саме натуре та удиљ дева тога мати по апостоловој беседи, који но не с преотимањем да се је сравњивао Богу, него себе снизи, те слуге образ на се узе.