Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Њима је све то било нешто тајанствено, а као проста чељад, готова одмах да прећерају сваку слутњу, препадоше се, замишљајући бог зна како невидовно зло да снађе Јанка и њих. Оне почеше истиха кукати, мувајући се по кући.
„Нека те. Шта је то!?“ загрми сердар. „Камо виђело!“ Она два странца украј кревета, препадоше се од тога громкога гласа, а у помрчини, те се измакоше. „Јанко мој! шта је? што ти је чоче!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда они бјежи гором што боље могу. Бјежећи обазру се, кад ли њезина матер за њима трчи, они се препадоше, а баба већ да их стигне, али у муци паде на ум цареву сину они љешник, пак га извади и упита: „Ах за Бога!
Кад виђеше слуге, сви се од страха и од чуда препадоше и побјегоше казујући цару, док и сам цар виђе, и брже боље опет за бајалицу, а она му одговори да лијека не зна
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тада му се препадоше за живот, те послаше до младога љекара из варошице. Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца,
Ђаци се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико година, а никада им што наговијести о томе ни у шали. Они се сад препадоше од пошљедица. Бакоња склопи руке и начини жалосно лице. То привуче пажњу Балеганову, те оћута. — Стрико мој!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Шуреви се њему препадоше. Проговара Страхинићу бане: „Немој ми се, тасте, раскарити, ни ви, моје шуре, препанути; у цара се не нађе јунака да
капији четири џелата: два Арапа и два Латинина, — крваве им руке до рамена и острице сабље до балчака; сватови се мало препадоше.
“ Па опали брешку оковану, те укиде Чулка барјактара, — пуст остаде барјак на ледини! Остали се препадоше Турци, побјегоше по гори зеленој, а не знаду стаза ни богаза.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И слабо их стизаше; више враћаше се к њима натраг само. Препадоше се со тога чуда и престаше фућањем се на њих. А зимно бијаше оно време.
У томе пометнуше сву осталу бригу и страх с тога дор пребленуше дрхћући им од преплашена страха и преко мере се препадоше што из њих оним часом да буде! Те у томе обнезнању сви углас подвикнуше: што је то, рекоше, и тко је?
апостоли по смотрењу не познаше онде Христа кроз оно чудо јер по води иде, и ноћна рад несвидела у прозорје него већма препадоше се, инди Христос одазва се на њихову вику с мора, да га скоро по гласу прознаду и проберу се од страха.