Црњански, Милош - Сеобе 2
је питање довикнуо у лице, тако страшном дерњавом, промењеним гласом, колутајући, грозно, очима, да су се они свакако препали. У потпуној тишини, која је била завладала, Гарсули их затим позва да устану, узе рескрипт, и поче читати.
Само, кад би кажњавао, кажњавао је плахо, сумануто. Пред полазак у Росију, људи су се били препали, уплашили, од одласка у непознато, и тражили да их брише са списка. Он је, место одговора, викао: „Повали!“ И батинао.
Матавуљ, Симо - УСКОК
А сад је мир, хвала богу! А ви се у граду, да-ти (ваљда), препали, е ударио Црногорац, па трубетате и бубњате и дршћете од страха, а ми, сиромаси, дршћемо овдје од студени!
А ко би им могао уписати у срамоту што су се препали? Та равно прије годину издржаше опсаду и бомбардовање Инглиза, а прије тога, у току од осамнаест година, град узимаху
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Софија осети његов поглед, окрене се према њему, примети га, и крикне. Дробац јој полако приђе.) СОФИЈА: Што сте ме препали! ДРОБАЦ: Пливаш и по ноћи? СОФИЈА: Ко сте ви? ДРОБАЦ: Није те стра? СОФИЈА: Чега да ме буде страх?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
бисерну ливаду и по њој пасу свакојаки коњи, те одабери онака три коња каква ти је мој отац нарекао, али ако би се препали, а ти извади овај нож и пут сунца окрени да се обасја ливада, онда ће ти сви коњи сами доћи и као јагњад паднути пред
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
мене га је царе оправио, јал' је царе, јал' Мемед везире, да ме царе зове на Предају, да ја војску цару не растурам: препали се цареви везири да им почем сабљу не ударим.
Каил сваки заспат на уранку, тј. радо увек спава на уранку. Препали се цареви везири да им почем сабљу не ударим, тј. да их сабљом не ударим. До јабуке и до десне руке, тј.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ђаволу ти мајсторија! — љутио се Стриц. — Та чују ли пушке све ближе, а ипак нас остављају саме. Мора да су се препали, па некуд бестрага побјегли. — Није свак страшљивац као ти! — пецну га Луња. — Страшљивац, страшљивац!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Да му се разиђе скоро оно сумуњивање привиђано плашљиво, што су се рад сви били препали. Да очивидно, у састатку распрозна ешкиле како није привидна мачта нека, превара, ама сам је оно Христос, којино како