Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
огањ живи, плану Турчин и оком погледну, па се Турчин гротом насмијао: „Душо моја, Страхинова љубо, чудно ли те Влашче препануло! Од њега си џаца задобила: кад т' одведем граду Једренету, бан ће ти се и онђе призират!
А мене је царе оправио да ја водим тебе и хајдука, оба хоће царе изгубити“ (но се Туре препануло љуто); па му даде коња да провађа, а она ми чибук запалила.
“ Љуто је се Туре препануло, пак ми тражи по Удбињи граду те невјести сигура вечеру. Невјеста ми стаде вечерати, свијетли јој Бојичић Алиле...