Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да потражим душманина мога, а царева грдна хаинина. који ми је робље заробио. А немој се, тасте, препанути ни за твоју ђецу убринути.
Но да можеш оком погледати, ти се, душо, немој препанути кад потегнем моју бритку сабљу, те ошинем цар'ва делибашу, нека другог већ не шиље к мене“.
Шуреви се њему препадоше. Проговара Страхинићу бане: „Немој ми се, тасте, раскарити, ни ви, моје шуре, препанути; у цара се не нађе јунака да дохака мене и обрани.
Браћо моја и пак породице, док чујете мене у животу, у животу, у Стамболу билу, немојте се, ђецо, препанути, он не смије војску подигнути: он ће на вас, а ја ћу на њега“. Тако рече, па у Стамбол оде.