Употреба речи препелица у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Јелен и јеленче 63 53 Мачак дивји и петао 64 54 Мачак и мишеви 65 55 Петао, пас и лисица 66 56 Пешлови и препелица 67 57 Петао, лисица и кокошке 68 58 Жабе пањ и xугпа 69 59 Две жабе 70 60 Две жабе 71 61 Муха 73 62 Два миша 74 63

и ружица 219 152 Три адске фурије 222 153 Врба и трн 224 154 Старац и Соломонов гyx 225 155 Славуј и орао 228 156 Препелица и препеличићи 230 157 Херкул и лопта 231 158 Вран и славуј 233 159 Ластавица и славуј 236 160 Ластавица и проче

А док се ко види слабији од свога противоборца, нек се с њиме не хвата за перчин. 56 Пешлови и препелица Неко имађаше два петла, пак купи и препелицу припитомљену и пусти ју међу њих.

Ови је почну кљуцати и терати који с једне који с друге стране. Бедна препелица сакрије се негде и почне оплакивати злошчастије своје, које је довело туђу међу туђе, гди је не могу трпети.

| 156 Препелица и препеличићи Препелица излеже у животу своје препеличиће, па кад ови поодрасту и жито почне сазирати, пре него би куд

| 156 Препелица и препеличићи Препелица излеже у животу своје препеличиће, па кад ови поодрасту и жито почне сазирати, пре него би куд препелица одлетила,

и препеличићи Препелица излеже у животу своје препеличиће, па кад ови поодрасту и жито почне сазирати, пре него би куд препелица одлетила, всегда би налагала пилићем својим да мотре што се око њиве твори, и да слушају шта се туда говори.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Изађем напоље, имам шта и видити: оба седе у снегу, нашарали сву авлију премештајући се, више него два јата препелица. Запитам: „Шта је то, браћо, ако Бога знате?” — А они: „Та не брате него душману, зашто нас ноћас поби?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

На пучини магла провидна и лака, У врућоме житу препелица пева. Из воде и копна одисаше лето Мирисом и ватром. Тесне стазе беху Пуне косоваца.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

дува ветар преко лисица, курјака, зечева, медведа, срна, јелена, оваца, коза, коња, говеди, кокоши, голубова, сеница, препелица, кукавица, јаребица, сврака, врана, чавака, славуја, крагуја...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Мека и блага ноћ као кадива, ноћ августовска, спуштала се лагано над Мачвом. Однекуда, са пустих стрњика, налети препелица, запућпуриче изнад наших глава, па застрашено прхне у висину.

Хитно смо кренули. Промицали смо путем, поред високих зрелих кукуруза, праћени песмом препелица. Вечерњи поветарац, испуњен мирисом увелог лишћа, пиркао је. Ишли смо ка железничкој прузи.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

205. Љепа ти си, љепотице Ајко! Љуб’о бих те, ама си малена. — Љуби, драги, бићу и голема: Препелица малена је раста, Па умори коња и јунака. И сокола на десници руци, Камо л’ неће једнога јунака! 206.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Мало рука малена и снага, Мало друга — мало и јунаштво. Малена је тица препелица, Ал’ умори коња и јунака. Мила мајка своју ћерку кара, Ћерку кара, неви приговара.

Дува преко коња, преко говеда, преко оваца, преко коза, преко кокоши, преко голубова! Дува преко јаребица, преко препелица, преко кукавица! Преко врана, сврака, чанака, вивака, славуја, врабаца!... Дува ветар! Дува ветар!

“ 5 (Кад остану два играча) Еци, пеци, пец! — Ја сам мали зец, Ти си мала препелица — Еци, пеци, пец! 6 Два се петла побише, На попово огњиште; Један вели: „Иш!“ Други: „Да жмуриш!“ 5.

(Вучица) 141 — Виче: „Пођʼ-пођох, пођ-пођох!“, а па једном мјесту сједи? (Препелица) 142 — Гујина глава, господско рухо, арапске ноге?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

ми упадале у грибље и јазове, око глежања ми се обавијао слак и купина, а из густиша су ненадно преда мном прхала јата препелица.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

О златоје пролеће! Туртур љубит горличицу веселећи с' за весну, лабуд бјелој лабудицу по јестеству тјелесну. Препелица чува траву, гласом своју јавља главу: О Златоје пролеће!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Зрела, једра зрнца са уздрманих класова круне се и просипају по обући. Преплашена препелица негдје се у разору залепрша, дигне на крила, па се опет скрије у бледуњавожутом житу из кога бије влажна, пријатна

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

“ Злато ме слуша и дисање скрива, Па склапа очи, кô да прошлост снива. А шум се зачу. Препелица мила Нагло се прèну и отресе крила. Па изви главу и слушати стаде, Ал' опет брзо у санак се даде.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

О златоје пролеће! Туртур љубит горличицу веселећи с' за весну, лабуд бјелој лабудицу по јестеству тјелесну. Препелица чува траву, гласом своју јавља главу: О златоје пролеће!

Па и шева већ те зове Да разгониш лаке снове. Препелица у глас виче На уранку пућпуриче. Зора зори, ено свиће Лепи данас данак биће!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности