Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Добро, добро, — вели уча, а брк му се смеши, — то ће бит’ од оне ваше препеченице, ха?... Па, синко, како на дому? Је л’ ти отац оздравио, или је још у врућици?...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: »Пресвјатаја мученице, препеченице«. Пио је он често и сам, и у друштву с друговима, и био често меланхоличан као сваки богословац.
Матавуљ, Симо - УСКОК
дочекујеш као своју ђецу, али смо, богме, и озебли и огладњели, те да нам је што прије по једна оне ваше калуђерске препеченице, па онда да презалогајимо.“ Сви ударише у смијех.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
За чанак маслиновог уља, За комад завичајног неба У јазу крај воденице, За кришку пшеничног хлеба И за чашу препеченице! ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ У срце ме такну светла игла. То јутро шуми. Јесен је стигла.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ! Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу.
На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал. Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
је неправду и неједнакост, и економску, и политичку, и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници „Код препеченице“, где је редовно седео и говорио о бирећету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео
— Море, знао сам ја то — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници „Код препеченице“ — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца“, чим се то тиче богаташке куће.