Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Доментијана, Теодосија, Константина Филозофа, Цамблака, Пајсија; Душанов законик је површно читао у једном млађем препису. Он помиње и стране историчаре, грчке, мађарске, руске.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
По томе Остојић-Џонићеву препису, који сам поклонио Матици српској и који се сада чува у Рукописном одељењу Матичином, прештампавам овде тако тешко
5. 13. 16. Гл. 5. 17. — „али није означено на што се што односи”, као што је Остојић забележио на своме препису; 2) код последњег стиха пете строфе (Како да не плачу) има звездица а у дну под њом примедба: Зри при концу књижици,
Остојић, нан. дело, 76) Остојић, који је првобитни (и важни), од Рајића недирнути текст Козачинскога трагедије имао у препису из год.
(а баш при таквој најмање), можда су само верна слика рђавог издања Трлајићевих стихова, учињеног очевидно по туђем препису а не са оригинала, али можда и резултат песникових сталних колебања, уосталом врло логичних, због његовог наизменичног
— Трлајићева песма је штампана (у Летопису) са неколико очевидних штампарских погрешака, које су у овоме препису исправљене; један непотпун стих је овде попуњен, вероватно сасвим добро, али је исправка стављена у угласте заграде.
(код једне песме Доситејеве и једне Васе Живковића; једна Орфелинова штампана је у одељку Напомене по рукописном препису; песме Мушицкога штампане су по пештанском издању из год.